Рјешењем Министарства просвјете и културе Републике Српске бр. 07.030-053-160-15/10. од 26. јула 2010, часопис Contemporary Materials уписан је у Регистар јавних гласила под редним бројем 599. Оснивач часописа је Академија наука и умјетности Републике Српске.  Главни уредник је академик Рајко Кузмановић, а одговорни уредник академик Драгољуб Мирјанић.

 

Часопис се објављује шестомјесечно, на енглеском језику, а покрива четири научне области: природне, техничке, биотехничке и медицинске науке. Програмска концепција научног часописа Contemporary Materials базира се на мултидисциплинарном научном приказивању савремених материјала, њиховој примјени у науци, технологији и индустрији, а посебно у областима као што су: истраживање нових материјала; наноструктурни материјали; савремене технологије производње савремених материјала; материјали са измијењеним особинама; еко и нееко материјали; биоматеријали и технологије; примјена савремених материјала у технологији, у машинској, текстилној и електроиндустрији, пољопривреди, грађевинарству, медицини, стоматологији, фармацији...; материјали за исхрану и чување намирница; материјали за паковање (амбалажа); рециклирани материјали и проблем отпада; стандардизација и карактеризација материјала; систематизација квалитета и контрола употребљивости материјала; унапређење живота употребом савремених материјала; остала питања у вези са савременим материјалима.

 

У часопису се, поред оригиналних научних радова, објаљују и прегледни радови, кратки научни радови, научне критике (полемике, расправе), стручни радови, информативни прилози (уводници, коментари), те прикази. Највећи број аутора чланака су научни радници који су своје резултате презентовали на научним скуповима које организује Академија наука и умјетности Републике Српске,

 

У часопису објављујемо и радове научника који нам понуде своје чланке, а сви објављени радови су попраћени са најмање двије позитивне и анонимне рецензије, како за ауторе радова, тако и за рецензенте.

 

С обзиром на то да су до сада, поред домаћих научних радника, аутори радова били из Кине, Јужне Африке, Словачке, Сјеверне Македоније, Грузије, Француске, Јапане, Индије, Америке, Швајцарске, Бугарске, Грчке, Чешке, Словеније,  Хрватске, Србије и Републике Српске, можемо са правом рећи да је наш часопис превазишао обрисе научног часописа националног значаја, те да ће издавачка политика Уредничког одбора, која је базирана на праћењу међународних стандарда у издаваштву, довести наш часопис до индексирања у међународно признатим референтним базама података.